Jeste li svesni sopstvene lepote i vrednosti? Jeste li svesni svoje posebnosti i jedinstvenosti?
Ovde ne mislim na posebnost u smislu poređenja sa drugim ljudima niti izdvajanje Vas kao boljih ili gorih od drugih.Za time nema potrebe, jer je svako od nas jednako vredan, prelep i poseban na svoj način.
U svakom se čoveku krije ogroman rezervoar jedinstvenosti i to je ono što čini da se razlikujemo, iako smo zapravo svi međusobno povezani i deo istog izvora koji nas je stvorio. Zašto tokom života dozvolimo sebi da zaboravimo na tu jedinstvenost koju smo dobili rođenjem, na taj najveći dar od Boga koji zapravo predstavlja srž naše moći? Jer, moćni smo onda kada smo svoji.
Kada prihvatamo sebe i volimo se sa svim svojim vrlinama i manama. Tada istim tim očima možemo gledati i druge ljude. Jesmo li verni sebi i onome ko jesmo? Jesmo li verni željama našeg srca i dopuštamo li da nas one vode kroz život? Kada izneverimo sebe, to je naš najveći poraz. Ali dobra vest je da se uvek možete vratiti sebi. Ponekad moramo lutati putevima koji nisu naši, da bismo kroz to pronašli put do svoje kuće tj do onoga gde trebamo biti, do svoje suštine, onoga gde pripadamo. A pripadamo tamo gde se naše biće oseća ušuškano kao u najtoplijem zagrljaju. Tamo gde smo u najvećem mogućem miru, radosti i spokoju. Po tome najbolje znamo jesmo li na našem mestu.
Kada izneverimo sebe, nestaje radosti u našem životu koja je zapravo prirodni pokretač i prirodno stanje našeg bića. Tako se i razboljevamo i tada nam upravo ta bolest signalizira da je vreme da se vratimo kući. K sebi. Da zatvorimo vrata za nepoželjne goste kao što su bes, krivica, tuga, mržnja. Dosta je bilo sa time.
Sijajte svoju svetlost i nemojte je gasiti samo zato što nekome ide u oči. Imajte hrabrosti da svoj život živite onako kako ste oduvek želeli, onako kako vaše srce želi. Tada ste najverniji sebi. I svako bi se trebao voditi time. Jer, svi smo mi različiti i nije svačiji put isti. To je sasvim u redu, jer kada prihvatimo sebe i svoju individualnost moramo isto to prihvatiti i kod drugih. U tome i jeste naša lepota, u individualnosti svakoga od nas a kada to ugušimo i potisnemo, zanemarimo onda postajemo neko drugi i ne prepoznajemo sami sebe.
Pa se onda čudimo zašto smo nesrećni, zašto smo bolesni? Jer nismo verni sebi. Kroz nezadovoljstvo ili bolest mi dobijamo pozivnicu da se okrenemo i promenimo pravac u kojem idemo i da se vratimo sebi i svojoj svrsi i suštini.
